SQL Server 2000-2005 upgrade i dijagrami

Importovao sam bazu sa SQLServer-a 2000 na SQLServer 2005 i suočio se sa nemogućnošću da vidim/editujem dijagrame. Poruka je "Database diagram support objects cannot be installed because this database does not have a valid owner...". Promena vlasnika baze nije pomogla. Rešenje koje je meni pomoglo je na http://www.sql-server-performance.com/forum/topic.asp?TOPIC_ID=10946

In SQL Server Management Studio do the following:

1. Right Click on your database, choose properties
2. Goto the Options Page
3. In the Dropdown at right labeled "Compatibility Level" choose "SQL Server 2005(90)"
4. Goto the Files Page
5. Enter "sa" in the owner textbox.
6. Hit OK

Druga varijanta (koju nisam probao) je:

EXEC sp_dbcmptlevel 'yourDB', '90'
go
ALTER AUTHORIZATION ON DATABASE::yourDB TO "yourLogin"
go
use [yourDB]
go
EXECUTE AS USER = N'dbo' REVERT
go

Računari i korišćenje naših slova

Danas, kada je prošlo skoro 10 godina od kada je korišćenje znakova iz raznih alfabeta u dokumentima koji se pamte u elektronskom obliku i razmenjuju preko Interneta rešeno na globalnom nivou i teorijski i praktično u Srbiji se idelje diskutuje na tu temu i veliki broj korisnika računara, pa i profesionalaca, ne zna da koristi naša slova tako da svima budu vidljiva, ili, što je možda i gore, izbegava da koristi naša slova. Tako treba dobro promisliti da li je „kuce“ zapravo kuče, ili su u pitanju kuće ili ipak kuce u smislu mali kučići. Ako spadate u ovu kategoriju korisnika a teorijska priča i hronologija ovog problema vas ne interesuje, idite pravo na kraj teksta gde su preporuke šta vam je činiti. U suprotnom, čitajte redom...

Jedan od najstarijih oblika elektronskog zapisa teksta je ASCII standard. Prvobitno je za zapis znakova koristio 7 bitova, što je davalo mogućnost za kodiranje ukupno 128 znakova. U tih 128 znakova spadaju slova engleskog alfabeta, brojevi, znakovi interpunkcije i slično. Kasnije je broj bitova koje ASCII koristi za kodiranje jednog znaka povaćan na 8 (jedan bajt), i to je tzv. prošireni ASCII u kome postoji prostor za još 128 znakova. To je prvi standard koji se koristio u PC eri. Inicijalno, tih dodatnih 128 znakova se koristilo za grafičke simbole za crtanje linija, uglova prozora i slično (za svakog DOS programera čuveni znakovi poput ╣╦╔). Istovremeno, tih 128 dodatnih znakova se koristilo i na druge načine, najčešće da se kodiraju znakovi nacionalnih alfabeta koji ne postoje u engleskom alfabetu. Tako su, na osnovu raznih interpretacija „gornjih“ 128 kodova, nastale čuvene kodne strane. Za naše potrebe Microsoft je definisao kodnu stranu 852 u kojoj razni kodovi od 129-255 označavaju naša slova.

Ali pošto smo mi u fazonu „neće nama neko da diktira standarde“ kod nas se odomaćio potpuno lokalni, nigde priznati nestadard zvan YUSCII koji je „gurnuo“ naša slova u prvih, „donjih“ 128 kodova i to preko nikom, jel, potrebnih znakova kao što su {, }, \ i slično. Primena je bila harrrrrddd/porno – YUSCII je zakivan u EPROM-e (tada aktuelnih) Hercules video kartica i matričnih štampača, dletom i čekićem graviran na tastaturama umesto bespotrebnih izgnanih karaktera... Prva fatalna posledica je bila da je su programeri, kojima su izbačeni znakovi bili potrebni zbog sintakse jezika u kojima su programirali, naša slova omrznuli za mnogaja ljeta, pa i dan danas mnogi kupuju engleske tastature umesto onih sa našim slovima „zato što im računar treba za programiranje“. Druga je bila vizuelna tortura koju trpimo do dan danas –YUSCII je u windows eri implementiran pomoću posebnih fontova, pa YUSCII znakovi, ili nestanu ili grozno izgledaju kad se provuku kroz DTP alate.
Ko nam je „podmetnuo“ YUSCII, o tome se mogu naći razne teorije na Internetu, slične onima na temu ko je Srbima podmetnuo boljševizam. U jednom trenutku to je delovalo kao dobra ideja, ali se istorijski, kao i gore pomenuti boljševizam, pokazala fatalna za dragi nam narod kome pripadamo.

Konfuzija je pojačana sa pojavom Windowsa 95 u kome je podrška za kodnu stranu 852 i neke druge East-Europian kodne strane zamenjena jedinstvenom kodnom stranom 1250 (latinica) odnosno 1251 (ćirilica). U skladu sa našim ustavnim opredeljenjima za srpska regionalna podešavanja prirodan izbor je bila ćirilica. Uz ispravnu instalaciju i izbor kodne strane, naša slova su bila vidljiva u svim standardnim fontovima (Arial, Times New Roman...) ali je ljubav ka YUSCII kvazistandardu i YuTrtmrt.tft fontovima preovladala pa su se odmah pojavile razne zakrpe koje su omogućavale korišćennje YUSCII, a ponekad i 852 kodnog rasporeda na Windows-u (svaka čast momcima koji su ih zakrpe pravili, bili su vođeni zahtevima tržišta... mada se isto može reći za Pink TV recimo). Kao šlag na torti pojavljuje se (sa jedno 10 godina zakašnjenja) i organizacija koja je zadužena za standarde, ISO, i donosi svoj standard za kodiranje slova iz istočnoevropskih apfabeta, ISO8859-2, koji je taman toliko različit od Microsoft CP1250 da zagorča život. Tako smo pre 10 godina već imali potpuni haos – YUSCII, 852 i 1250 kodne strane, plus ISO8859-2, plus razna „home made“ rešenja pa sve to puta 2 kad se u obzir uzme i ćirilica. Veselju nije bilo kraja kad na Windows-u koji podržava CP1250 korisnik hoće da koristi YUSCII a da dokument odštampa na svom matričnom štampaču koji ima 852 kodnu stranicu ugrađenu u EPROM. Frustracije iz tog perioda mnoge nisu napustile do danas, pa beže od korišćenja naših slova ko đavo od krsta.

Rešenje iz ove konfuzije nije nađeno specijalno za Srbe, već za ceo svet i zove se Unicode. Do Unicode standarda nisu doveli (specifično srpski) problemi koje sam opisao, već potreba da se u jednom tekstu slobodno mešaju znakovi koji su do tada pripadali raznim kodnim stranama (zapravo raznim jezicima i pismima). Sporedna, ali za nas veoma važna posledica primene Unicode standarda je da je tekst sa našim slovima čitljiv na svim operativnim sistemima i u svim programima koji taj standard podržavaju. A to su, danas se slobodno može reći, praktično svi programi. Nije bilo lako anglosaksoncima da prihvate Unicode. Jasno je da jedan bajt više nije dovoljan da bi se zapamtio jedan znak i da će dokument koji je kodiran po Unicode standardu biti mnogo duži (u bajtovima) nego dokument kodiran ASCII-jem ili nekim drugim 8-bitnim kodom. To znači više prostora na memorijskim medijima i duže poruke koje se šalju komunikacionim kanalima (Internet). Jednom rečju, koštaće para. Međutim, potrebe globalizacije zahtevale su da se „proguta knedla“ i zapadni svet je prešao na Unicode. Postoji više varijanti implemantacije Unicode standarda koje imaju za cilj da uz zadržavanje podrške za razne alfabete optimizuju (minimizuju) dužinu tekstualnog dokumenta. Za latinične tekstove optimalan i svuda podržan je UTF-8 standard.

Unicode je u svetu široko prihvaćen. Od Windowsa 2000/XP, Unicode je prirodni način za kodiranje teksta u Microsoft operativnim sistemima. Podržan je u sistemima za upravljanje bazama podataka, Office paketu itd. Za razliku od zapadnog sveta, mi, koji imamo direktnu korist od primene Unicode jako smo spori u njegovom prihvatanju iako, realno, za to nema razloga. Jednostavno, Unicode je standard prihvaćen u celom svetu, nezavistan od platforme, i nema indicija da će ga nešto drugo zameniti u skorije vreme. Zato svi u Srbiji treba da se okanu ćorava posla i pređu na Unicode ako već nisu.

Praktične preporuke (uglavnom vezane za rad u Windows okruženju):
Izbrišite sa svog računara sve fontove koji počinju sa YU. Ukoliko vam bude potrebno da koristite neke stare dokumente, pisane po YUSCII , 852 ili sličnim standardima, iskoristite neki od besplatno dostupnih konvertora da stare dokumente prebacite u Unicode/UTF-8. Ja lično koristim VIA konvrtor.
Kupite YU tastaturu ako je nemate. Ignorišite eventualne sugestije prodavca da uzmete englesku. Ili su neobavešteni, ili na engleskim tastaturama koje se prave u većim serijama imaju veću profitnu marginu.
Podesite operativni sistem za na Serbian/Latin kombinaciju.
U e-mail porukama koristite za encoding auto-select ili UTF-8 encoding. Svi će videti naša slova u vašim porukama, bez obzira kakvu tastaturu ili regionalno podešavanje imaju. Jedini izuzetak može da bude Subject poruke ili vaše ime – pojedine „kapije“ kroz koje vaš mail treba da prođe do odredišta mogu da pojedu naša slova u poljima zaglavlja.
Word dokumente pišite korišćenjem naših slova i standardnih fontova. Ceo svet će moći da ih pročita...dobro, bar onaj deo koji je prevazišao Windows 95.
Internet stranice postavljajte sa našim slovima po Unicode/UTF-8 standardu. Ako ručno editujete stranice, u zaglavlju HTML strane treba da piše: meta equiv="Content-Type" content="text/html; charset=utf-8". Tako će ceo svet moći da vidi u njima naša slova.